Данило Вујадиновић | 28. 08. 2011.
Блиц

Краљ Петар из Кур-салона наредио мобилизацију

Представници обе српске династије, Карађорђевићи и Обреновићи, много су улагали у бање, често су у њима боравили и по неколико месеци, а понекад су у својим бањским резиденцијама доносили и важне државне одлуке.

Бисте краља Петра I и краља Александра I у парку бање Ковиљаче

Тако се, игром случаја, краљ Петар Други Карађорђевић, бежећи из Београда 6. априла 1941, након вечере код градоначелника Зворника Станка Николића накратко обрео у чувеном Кур-салону бање Ковиљаче где је и прогласио општу мобилизацију, а потом се пребацио у Црну Гору и са никшићког аеродрома емигрирао у Грчку.

Краљ Петар Први Карађорђевић

Иронијом судбине тада још малолетни Петар (рођен 23. септембра 1923) ову тешку и нажалост закаснелу одлуку донео је у раскошном ентеријеру елитне бањске дворане, грађене као прототип једног од версајских двораца, коју је властитим средствима подигао његов отац, краљ Александар И Карађорђевић. Отворен 1932, Кур-салон (од француске речи „кура“ – лечење) је био стециште уметника, боема и новинара из целог света и омиљено место боравка краљевске породице.

У Кур-салону Бање Ковиљаче налазила се прва коцкарница на Балкану у којој је краљ Александар имао свој лични коцкарски сто који се данас налази у Природњачком музеју у Сарајеву. У плесној дворани одржавани су велелепни балови, а да би свирали на том монденском месту, музиканти су морали да плате и чекају на ред по неколико месеци.

Кур-Салон бање Ковиљаче

Парком Бање Ковиљаче, једном од најлепших парковских целина у Србији, и данас доминирају обележја Карађорђевића. У понуди је ексклузивни ђакузи третман „краљевски дан“ који се спроводи у оригиналној мермерној кади краља Петра Први који је из државне касе финансирао изградњу импозантне зграде сумпорног купатила (отворено 1907), у бањском парку још се зелени дрво високог бора које је својом руком засадио Петар Први, а у вили Далмација сачуван је аутентични апартман краљице Марије.

Улаз у купатило краља Петра Првог у бањи Ковиљачи

На сваком кораку видљиво је да су Карађорђевићи овде и те како уживали, али мало ко зна да је у амбијенту Кур салона, у ком је Емир Кустурица снимао кадрове филма „Отац на службеном путу“, донета и одлука о мобилизацији за рат који је унапред био изгубљен.

Историја Србије и историја српских бања текле су паралелно. Почев од књаза Милоша, који је користио сваку прилику да борави у некој од бања одакле је често водио државне послове. Када се после 19 година прогонства вратио у Србију, књаз је прво отишао у Сокобању, а потом у Буковичку бању, где је 1859. започео подизање двора Старо здање, једног од најчувенијих примера српске архитектуре из доба романтизма.

Градњу двора завршио је његов син кнез Михајло који је у Буковичкој бањи често боравио, посебно у време када га је због аустријског грофа Аренберга напустила кнегиња Јулија. И баш ту у Старом здању, с погледом на парк по угледу на Јелисејска поља, у време Колубарске битке налазио се главни штаб српске војске.

Конак Кнеза Милоша у Брестовачкој бањи

У јеку битке, новембра 1914, из Врањске бање где се налазио од како је владарска овлашћења пренео на сина – регента Александра (24. јун 1914), у Старо здање је стигао и краљ Петар Први Карађорђевић. Срећом, Колубарска битка је за Србију имала повољан исход па се остарели краљ убрзо вратио у Врањску бању чијим топлим водама (најтоплија минерална вода у Европи температуре од 96 до 110 степени Целзијуса) је покушавао да залечи тешку костобољу која га је годинама мучила.

Ко је у скорије време посетио Врањску бању и видео огроман незавршени хотел који увелико пропада, тешко ће поверовати да је у то време у бањи радило неколико непрестано пуних хотела и близу 20 ресторана у којима су богати трговци дочекивали зоре остављајући читав иметак.

Врањска бања

А међу бројним кафанским певачицама лепотом и гласом издвајала се Малика Јеминовић, инспирација Боре Станковића за Коштану. Ипак најуваженији гост био је краљ Петар Први који је, уз свакодневне терапије и уживање у умереној клими коју доноси свеж планински ваздуху са стеновите Бесне кобиле, у Врањској бањи провео читаво лето 1914. пратећи вести с ратишта на Церу и редовно читајући штампу која је на његов сто свакодневно стизала у огромним количинама.

Током шетњи у пратњи само једног подофицира краљ је често застајао, разговарао с народом, распитивао се о свему. А становници Врањске бање, њих око хиљаду, већином Срба и Рома, удаљени од престонице и с лошим комуникацијама, нису много знали о Карађорђевићима, звали су га „чика Пера“ многи и не знајући да је у питању њихов краљ.

Када је у јесен због Колубарске битке отишао у Тополу, а потом у Старо здање, краљ у журби није измирио рачун за свој боравак у хотелу „Гранд“. Учинио је то чим се јануара 1915. вратио у бању, овог пута смештен у некадашњем Државном хотелу, данас Завод за рехабилитацију и лечење реуматизма.

Потом је краљ Петар Први у друштву окружног начелника Врања прославио Српску нову годину и издвојио 100 динара за помоћ сиротињи. Због слабости и крхког здравља, по савету лекара, краљ је у Врањској бањи остао све до15. априла када је отпутовао у Тополу, а на јесен исте године са војском и народом кренуо на југ у избеглиштво. Пре одласка прославио је Ускрс, даривао рањенике који су били смештени у вили „Балкан“, а потом намирио сва дуговања – за кујну 1.018,65 динара, за квартир 300, за огрев 22, за шталу и коње 664,50 и разно 351,35 динара.

Пре него што се определио за лечење у Врањској бањи, краљ Петар Први је најчешће боравио у Рибарској бањи, која такође има веома топле минералне изворе. На брду изнад бање краљ је редовно постројавао гарду, посматрао вежбе војске и официра и понекад и сам учествовао у гађању. Обављајући многе државничке послове краљ Петар Први је 1913. у Рибарској бањи потписао и Декларацију о присаједињењу Косова и Метохије матици Србији.