Данас, 30.7.2011.

Престолонаследник Александар Карађорђевић о односу политичког врха према Краљевском дому, уставној монархији, инциденту на Газиместану…

Не диктирамо ми другима пут – него они нама

Аутор: Јелена Тасић

Старешина Краљевског дома Карађорђевић престолонаследник Александар 17. јула је на свој 66. рођендан обележио и 10. годишњицу од како се за стално вратио у Србију. Ове године навршавају се и две деценије од његовог првог доласка у отаџбину. У разговору за Данас престолонаследник Александар говори о овим личним јубилејима, односу политичког врха према Краљевском дому Карађођевић, уставној монархији, реаговањима на његову честитку државним властима поводом хапшења хашког оптуженика генерала Ратка Младића, инциденту на Газиместану…

• 
  Шта за Вас значе ове годишњице везане за Ваш поврaтак у Србију и како видите своју улогу у јавном и политичком животу током ових протеклих година?

- То су значајне, рекао бих историјске годишњице. Не само за мене. Много се издогађало за то време, променио се наш живот, али и живот народа у нашој земљи и изван ње. О својим активностима могу да кажем само следеће: радио сам оно што сам могао и колико год сам могао да помогнем свом народу и својој земљи. У чему сам успео, а у чему нисам, сведочиће историја. Моја супруга и ја смо са великим задовољством урадили доста тога и на хуманитарном и образовном пољу у Србији и поносни смо на то. Било је много активности како у Србији тако и у иностранству. Уз велике напоре смо одржавали Дворски комплекс, што представља огромну одговорност, али се надамо да ћемо успети да очувамо овај српски Версај.

• 
  Шта сматрате Вашим највећим доприносом напретку Србије и да ли постоји нешто што бисте сада, са садашњим искуством, другачије урадили током протекле две деценије?

- Поред хуманитарног рада и рада на пољу образовања, изузетно сам поносан на свој допринос у довођењу страних инвеститора у Србију. Такође, моја супруга и ја се увек трудимо да поправимо имиџ Србије у иностранству и у ту сврху користимо и своја међународна пријатељства. Наравно, могли смо постићи и више да је било добре воље међу неким нашим политичарима да боље сарађујемо за добробит Србије. Моја супруга, моја деца и моја фамилија нису конкуренција, него особе које су увек спремне да помогну за добробит грађана Србије.

• 
  Пре годину и по изјавили сте да се Ваше „амбиције“ не завршавају на хуманитарном раду и промоцији Србије у иностранству. Колико Ваше залагање за концепт уставне монархије наилази на одзив међу српским политичким странкама?

- Занимљиво је да чланство многих политичких партија са симпатијама гледа на уставну монархију, док је партијски врх види као конкуренцију и претњу за себи, што је у суштини потпуно погрешно. Ја бих свим политичким партијама био од велике помоћи, а то би било корисно и за промоцију Србије и наш имиџ. Треба истаћи да би у уставној монархији политичари имали исту улогу коју имају и данас, с том разликом што би шеф државе био непристрастан. Колико су уставне парламентарне монархије економски развијена и демократски напредна друштва, најбоље говоре примери Уједињеног Краљевства, Краљевине Шпаније, Краљевине Холандије, Краљевине Белгије, Краљевине Норвешке, Краљевине Данске, Краљевине Шведске, да се задржимо само на европским државама.

• 
  Да ли се и како Ваш прворођени син принц наследник Петар припрема за евентуално обављање владарске дужности? Због чега сте својевремено одбили предлоге Вашег стрица покојног краљевића Томислава и поједних српских владика да синове доведете у Србију, да се овде школују?

- Јако сам ценио мога покојног стрица и с њим размењивао мишљења и сукобљавао ставове. Ипак, нити сам ја саветовао њега како да подиже своју децу, нити је он о томе саветовао мене. Моји су синови озбиљни млади људи, који воле своју отаџбину, свој народ и који настоје да створе сопствену каријеру како би могли да доносе одлуке и управљају онако како треба и доликује, а не онако како им други говоре и налажу. Они долазе у Србију, неки чешће, неки ређе, у зависности од тога где тренутно живе и чиме се баве. Волео бих да су овде чешће и верујем да ће се то и остварити.

• Како коментаришете Предлог закона о заштити Дворског комплекса на Дедињу, који већ дуже време чека да се о њему расправља у Скупштини Србије, а према којем би бригу о Дворовима уместо Фондације Краљевски дворови требало да воде надлежне државне службе?

- Док год се не донесе закон о реституцији који би укључивао сва добра која су одузета мојој породици и мени, од изузетне је важности да се Краљевски комплекс одржава на одговарајући начин јер две палате захтевају велике поправке. Имали смо велике проблеме како бисмо одржали палате отвореним за јавност и плаћали особље које на томе ради.

• Да ли сте се заиста одрекли власништва над Дворовима у корист државе, како тврде у Комисији за припрему овог закона?

- Ничега се ни ја ни моја породица нисмо одрекли, нити имамо разлога за то. Ми желимо и подржавамо да се једна тешко одржива ситуација на неки начин системски реши, како се не бисмо расправљали над рушевинама нечега што јесте историјски споменик, национално културно и историјско благо.

• Колико су у садашњим политичким околностима реална Ваша очекивања да би власт у Србији после доношења закона о реституцији, што је једна од њених обавеза за добијање статуса кандидата за чланство у ЕУ, могла законски да регулише статус Краљевског дома Карађорђевић?

- Зашто да не? Па те европске вредности о којима се прича и којима сви теже нису роба на полицама у самопослузи, па да узмете оно што вам треба, а рачун испоставите другом. У разним земљама то је питање различито решавано, али је готово свуда разрешено! Која би то српска влада имала образа да сматра својим претком Карађорђа, а Карађорђеве потомке својим непријатељима?

• Недавно се навршило пола века од упокојења Ваше баке краљице Марије. Постоје ли шансе да јој се испуни жеља да почива на Опленцу и да ли је садашња српска власт спремна да допусти пренос посмртних остатака и сахрану Вашег оца, стрица и бабе – краља, краљице и једног краљевића с државним почастима?

- Не само краљица Марија, него и краљ Петар, краљица Александра, краљевић Андреј, сви они почивају у посмртном изгнанству. Од када сам се вратио у Србију, разговарао сам и писао и председницима и премијерима и патријарсима. Црква је дала сваку подршку, остали су били љубазни и рекли да су сагласни, али нико ни прстом није мрднуо. Пре 22 године црногорска власт је пренела и достојно сахранила краља Николу, краљицу Милену, кнегињице Ксенију и Вјеру. У Адис Абеби је сахрањен зверски убијени Хаиле Селасије, у Француској су сахранили срце Луја XVII, у Бечу су сахранили царицу Зиту, а ево сада и њеног сина Ота Хабзбурга. Овде, изгледа, имамо преча посла. И то није нетачно, само је поражавајуће!

• Српска јавност подељена је у вези са процесом рехабилитације генерала Драгољуба Михаиловића, команданта Краљевске војске у отаџбини и вође Равногорског покрета, чије је место убиства недавно и званично утврђено. Како Ви на то гледате?

- Свако заслужује поштовање, а то се посебно односи на генерала Михаиловића. Веома је важно да се с поштовањем сетимо свих који су на разним странама изгубили живот током страшног грађанског рата који је беснео Србијом током Другог светског рата. Морамо поштовати све своје мртве и опет се ујединити као нација.

• Ко су „заведени десничари“ који би, како сте недавно упозорили, „могли да угрозе будућност Србије као члана ЕУ“?

- Употребио сам, заиста, термин „десничари“, иако је то само термин који у данашњем времену, а посебно у Србији, ништа не значи. Зашто бих, заиста, ја говорио о левици и десници, па ова је земља пуна оних који су на томе докторирали. Говорећи о угрожавању српског пута у ЕУ, хтео сам да подсетим да не диктирамо ми другима пут којим се крећемо, него они нама. То није ни лепо, ни елегантно, ни достојанствено, ни демократски. Али то је тако. Можемо причати до судњег дана о томе ко је за то крив. Ја не чујем на политичкој сцени Србије никога ко јасно и отворено каже да Србија не треба да иде у ЕУ. Чак и међу онима који су жестоко протестовали на Газиместану, слутим, постоји много њих који се томе надају или стреме.

• Шта мислите о ставу да „ЕУ нема алтернативу“?

- Чини се да би у овом тренутку за Србију најбоље било, у смислу економског напретка и развоја државе и политичке стабилности, да постане пуноправни члан Европске уније. Уосталом то покушавају или су урадиле и све друге земље у нашем региону.

Младићево хапшење честитао сам као забринут Србин

• Ваша честитка председнику и Влади Србије на хапшењу хашког оптуженика генерала Ратка Младића изазвала је опречна реаговања, а ни поједним монархистичким круговима, најблаже речено, није се допала. Постављено је и питање да ли сте Ви то као „британски официр честитали хапшење хапшење једног српског генерала“. Шта Ви кажете на то?

- Био сам свестан да ће моја порука бити схваћена и овако и онако, и због тога жалим. Њен повод је био једноставан: Србија, у лику своје владе, председника, Народне скупштине, донела је одлуку која је тешка, непопуларна, потенцијално политички самоубилачка. Не верујем да су је донели лако и несвесно, али су проценили да је то једини пут. Сматрао сам да се у таквом часу народ не сме делити. То и даље мислим. У свакој војсци, укључујући и нашу, постоји правило да је официр одговоран за дела свих оних који су под његовом командом, као и за своја лична дела. Мој прадеда краљ Петар Први био је официр у егзилу у француској војсци, као што сам и ја био официр у егзилу у војсци Велике Британије. Хоћу да истакнем да сам на хапшењу честитао нашој влади и председнику као забринут Србин. Наравно да постоје многе неправилности у раду међународних судова, али оно што се догодило у Босни није урађено са знањем или по одобрењу српског народа. Рекао бих да није било анђелчића у бившој Југославији током деведесетих година. Сећам се да сам на нашој телевизтији видео снимак који је приказивао војника како пуца у везане заробљенике и остао сам згрожен. По мени, и једна убијена особа је исувише. Монархисти који се не слажу с мојом изјавом сасвим јасно нису за уставну парламентарну монархију, већ пре за неку екстремну диктатуру. Ја сам за демократију и владавину права. Знам да је један број људи монархистичког опредељења био разочаран, повређен, иритиран мојом поруком.То је њихово право и ја их разумем.

• Како сте доживели инцидент на Газиместану, где су Вас Срби до сада дочекивали повицима „Хоћемо краља“? Они коју су узвикивали Младићево име тврде да су били изазвани том Вашом честитком за хапшење.

- Оно што не разумем то је да се за изражавање незадовољства и протеста користи Газиместан. То не може. То је свето место на којем се сведочи срцем, умом, вером и љубављу. Када одете са Газиместана, радите шта мислите да треба. Када сте на Газиместану, то није ваш дом, то је дом душе једног народа, дом славе и части, дом мученика, ту се тихо гази и штеде речи. Ту говоре мртви! Ми живи, који смо присвојили, узурпирали или освојили право да говоримо на том месту, говоримо тим мртвим, а бесмртним душама. Можда не знамо да говоримо, али покушавамо да им се не ругамо. Можда неуспешно, нека нам је Бог на помоћи.


Подбадање медија

• Како објашњавате стални медијски страх да држава даје новац за породицу Карађорђевић који се, наводно, неконтролисано троши?

- У овом тренутку држава има надлежност над Краљевским комплексом и сасвим је логично да мора бити одговорна за одржавање и поправке док се не донесе одговарајући закон о реституцији. Постоји потпуна контрола трошкова и наша породица не добија никакав новац из тих фондова. Ја не видим да је у питању страх медија, више ми личи да неко стално подбада медије да праве питање од нечега што не постоји.


Краљевска венчања

- Лето није период само за одмарање. Много се ствари дешава током лета и ја настојим да будем у току. Моја супруга и ја овог лета били смо гости на два краљевска венчања – у Монаку и Јордану. Били смо гости Његовог величанства јорданског краља Абдулаха, с којим се дуго познајемо, такође смо искористили прилику да се сретнемо са неким драгим и значајним личностима. Свакако, планирамо да се ускоро вратимо у Београд – каже престолонаследник Александар о својим плановима за ово лето.