ISPRAVLJENA ISTORIJSKA NEPRAVDA
VIŠI SUD U BEOGRADU ODLUČIO DA SPERE LJAGU SA IMENA KNEZA PAVLA KARAĐORĐEVIĆA

Jelisaveta Karađorđević: „Mnogo sam srećna. Znam da i moj otac to negde oseća. I zato mi je u isto vreme i mnogo teško, jer znam koliko je on patio zbog toga što je sve što ima dao svojoj zemlji, a tako mu se vratilo. Ali, sada mu i Srbija lepšim vraća“.

Želeo da izbegne stradanje svog naroda...Knez Pavle Karađorđević

Viši sud u Beogradu doneo je presudu kojom se rehabilituje knez Pavle Karađorđević, koga su komunističke vlasti posle Drugog svetskog rata proglasile ratnim zločincem i oduzele mu sva građanska prava i imovinu u zemlji, otkrila je juče ekskluzivno za Press ćerka kneza Pavla Jelisaveta Karađorđević.

Ovom presudom je, prema njenim rečima, završena dugogodišnja borba za ispravljanje istorijske nepravde prema „najkulturnijem, najobrazovanijem i najevropskijem Srbinu tog vremena“.

- Mnogo sam srećna. Znam da i moj otac to negde oseća. I zato mi je, u isto vreme, i mnogo teško jer znam koliko je on patio zbog toga što je sve što ima dao svojoj zemlji, a tako mu se vratilo. Ali, sada mu i Srbija lepšim vraća… I ja znam da će i Srbiji biti bolje - rekla je kneginja Jelisaveta za Press, i najavila da će uskoro tražiti da se posmrtni ostaci njenog oca prebace na Oplenac.

Knez Pavle je prvi predstavnik dinastije Karađorđević koji je rehabilitovan pred našim sudovima. U ideološki obojenoj istoriji upamćen je kao namesnik koji je sklopio pakt sa Hitlerom, a prema istinitim istorijskim podacima kao čovek koji je pokušao da spase svoj narod velikog stradanja. Advokatski tim predvođen profesorom Oliverom Antićem u sudskom procesu je dokazao da knez Pavle nije mogao da bude osuđen kao saradnik okupatora i ratni zločinac, prvenstveno jer je kao knez-namesnik napustio zemlju posle puča 27. marta 1941, dakle pre početka rata, i posle toga nije imao nikakve veze sa dešavanjima u ratom zahvaćenoj Jugoslaviji.

Oborene sve optužbe

Iako je postojala sumnja da su domaći sudovi spremni da donesu presude koje ideološki menjaju pogled na našu istoriju, Antić kaže da posle predočenih dokaza drugačija odluka „jednostavno nije mogla da bude donesena“.

Slučaj kneza Pavla

Odluka jugoslovenske Komisije za ratne zločine 1945.

• Preuzimanjem namesničke funkcije prekršio Ustav

• Uzeo vlast u svoje ruke i ignorisao narodne predstavnike

• Zadojen mržnjom prema SSSR

• Zaključio Trojni pakt

• Sistematski sabotirao pripremu za predstojeći rat i doprineo agresivnom ratu Sila osovine

Dokazi da su optužbe bile neosnovane:

• Nije mogao da prekrši Ustav, jer je Sporazumom iz 1938. sa najznačajnijim strankama i uspostavljanjem banovine Hrvatske Ustav iz 1931. derogiran u određenim segmentima

• Knez Pavle oslobodio hrvatske i slovenačke političare koji su prethodno bili zatvarani i postigao sporazum sa Hrvatima kojim je uveo političku stabilnost u Kraljevinu Jugoslaviju

• Za vreme njegovog namesničkog mandata, 24. juna 1940. uspostavljeni diplomatski odnosi sa SSSR, a knez Pavle je po majčinoj liniji imao rusko poreklo

• Po Ustavu nije mogao da zaključi Trojni pakt. Odluku donela Vlada, i to jednoglasno

• Pavle je tražio od SAD i Velike Britanije naoružanje za vojsku Jugoslavije, a rat je proveo u izgnanstvu u britanskim kolonijama, gde je bio pod nadzorom saveznika

- Tako nešto bi bio veliki skandal, a te sudije bi bile zapamćene u istoriji da su dva puta ponovile isti zločin. Stvari se više ne mogu kriti pod okriljem nekih državnih komisija i režimski kontrolisanih medija kao što je bilo u Brozovo vreme i takve nepravde više nisu moguće. Knez Pavle je bio jedan od najumnijih Srba koji je doživeo zlu sudbinu i koga je Zapad na čelu sa Velikom Britanijom izdao – kaže Antić.

On ističe da je pred sudom „matematički“ dokazano da knez Pavle nije ratni zločinac.
- Knez je osuđen za najgore delo na svetu koje postoji posle genocida. To je bila politička presuda i oličenje bahatosti tadašnjeg režima. Presuda nije imala utemeljenje ni u činjenicama ni u pravu. Dovoljno je samo istaći da mu je presudila državna Komisija za istraživanje ratnih zločina, u čijem pravilniku je pisalo da je delokrug rada utvrđivanje činjenica koje se prosleđuju sudovima - kaže Antić.

Naš sagovornik ističe da će ova presuda biti prekretnica u odnosu države prema „istorijskim“ presudama posle Drugog svetskog rata, zbog čega očekuje slične presude i u drugim zahtevima za rehabilitaciju, pre svega u slučaju generala Draže Mihailovića.

Da je ovo „istorijska presuda“ smatra i istoričar Miodrag Janković. On kaže da se ovom presudom „vraća vera u dubinsku pravdu u Srbiji“.

Presrećna zbog oca...Princeza Jelisaveta Karađorđević

- Ovo nije istorijski događaj samo za porodicu kneza Pavla, nego za sve nas. Jer, nije ispravljena nepravda samo prema ličnosti kneza Pavla, već i prema ideji monarhije. Ovo je veliki doprinos otrežnjenju od komunizma kod Srba, jer sada je jedna velika laž sudski utvrđena, ta laž na kojoj su se obrazovale generacije naše dece. Knez Pavle je bio oklevetani državnik koji je pokušao da spase srpski narod od onoga što je usledilo, od ratnih stradanja u Drugom svetskom ratu i genocida u Hrvatskoj. Sada konačno o njegovoj ličnosti možemo da govorimo slobodno i niko više ne može da ne veruje da je to čovek koji je dao veliku žrtvu ovom narodu - kaže Janković.

„Crna Gora ne bi smela da dobije početak pregovora sa Evropskom unijom jer ne sprovodi zakon o restituciji“, smatra prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević.

Miločer

On je pozvao Evropski savet da pri odlučivanju o početku pregovora sa Crnom Gorom razmotri činjenicu da ova država ne poštuje preporuke Evropske komisije o ubrzavanju procesa restitucije i vraćanju oduzete imovine.

Porodica Karađorđević je inače najviše pogođena ovakvim odnosom crnogorskih vlasti, imajući u vidu obim njihove imovine na teritoriji ove države pre Drugog svetskog rata.

Da Crnu Goru očekuju veliki problemi zbog nerešavanja problema restitucije smatra i Koča Pavlović, poslanik opozicionog Pokreta za promene. „Crna Gora je donela zakonsku regulativu koja je invalidna i diskriminatorna. Crna Gora do te mere nije rešila pitanje ili ga nije rešila na pravi način. Pitanje restitucije će se, stoga, u narednom periodu kroz pregovore sa Evropskom unijom u koje ćemo uskoro ući, postaviti kao jedno od pitanja koja će morati na pravi način da se reše“, kaže Pavlović.

Jeroen Jansen, pravni zastupnik Karađorđevića, izjavio je da je porodica Karađorđević zakoniti vlasnik vile Miločer, koju je opština Budva izdala u lizing menadžerima međunarodnog hotelskog lanca.

Dragomir Acović, predsednik Krunskog saveta, kaže da će Kraljevski dom u zavisnosti od situacije razmotriti mogućnost da se obrati i Evropskim sudovima kako bi porodica Karađorđević ostvarila svoja imovinska prava.

On kaže da je obraćanje Evropskom savetu jedan od načina da se skrene pažnja na diskriminatorski odnos crnogorskih vlasti.

„Niko to ne radi iz sporta ili razonode, ali očigledno da se pred lokalnim sudovima ne mogu ostvariti prava. Deprimirajuće je što se svi tamo pozivaju na zakon, a donose zakone kako ih ne bi primenili“, kaže Acović.

Veselin Uskoković, predsednik Udruženja za zaštitu privatne svojine iz Podgorice, kaže da su jedine prepreke za povraćaj imovine Karađorđevića u Crnoj Gori političke prirode, ali i da je ta porodica jednako diskriminisana kao i drugi potražioci oduzete imovine.

Imovina Karađorđevića u Crnoj Gori

• Miločer – letnja rezidencija

• Vila Topliš – kraljica Marija sagradila 1938.

• Zgrada Etnografskog muzeja na Cetinju

• Ljeskovac na Rijeci Crnojevića, zimska rezidencija

„Lično sam razgovarao sa potomcima ljudi od kojih su Karađorđevići kupili zemlju u Miločeru, oni su mi potvrdili ne samo da su dobili novac već i da su dobili mnogo više nego što je tada bila realna vrednost“, kaže on.

Uskoković navodi da je „sadašnji zakon na snazi od 2004, a njegovim donošenjem stavljen je van snage prethodni zakon koji je bio daleko pravičniji. Po tom zakonu i Karađorđevići i SPC mogli su da povrate svoju imovinu. Međutim, sada se crnogorska vlast poziva na savezni zakon SFRJ o eksproprijaciji zemljišta koji je uveo termin takozvane pravične naknade, i oni ne prihvataju pravo na povraćaj imovine“.

On dodaje da se jedino ne slaže da treba zakočiti proces evropskih integracija Crne Gore, jer se jedino kroz proces pregovora „hobotnici koja vlada zemljom mogu zavezati pipci“. On kaže da je diskriminacija crnogorskih vlasti prema porodici Karađorđević postala jasnija kada je u toj zemlji donet zakon o rehabilitaciji porodice Petrović, kojim su im dodeljena „dinastička prava“.

Princ Aleksandar Karađorđević je pozvao Evropski savet da pri odlučivanju o daljem napretku evropskih integracija Crne Gore, uzme u obzir pitanje restitucije.

On je podsetio Evropski savet, koji zaseda danas i sutra u Briselu, da „Podgorica ne poštuje prepuke Evropske komisije o ubrzavanju procesa restitucije i vraćanju oduzete imovine vlasnicima“.
On je ocenio da bi Crna Gora „rešavanjem ove istorijske nepravde na pravi način uputila signal međunarodnoj zajednici da je privržena vladavini prava, što će privući strane investicije u ovu državu“.

Iz Kraljevskog dvora na Dedinju je saopšteno da se „vlasnici oduzete imovine protive pridruživanju Crne Gore Evropskoj uniji zato što Podgorica ne poštuje pravne norme u pogledu restitucije privatne svojine“.

Kraljevski dom Karađorđevića od donošenja crnogorskog zakona o restituciji 2004, bezuspešno potražuje svoje nekretnine u ovoj bivšoj jugoslovenskoj republici.

Porodica Karađorđević, kako je saopšteno, „zabrinuta je i zbog sudbine drugih porodica i institucija koje crnogorske vlasti na sličan način obespravljuju, uključujući SPC, Katoličku crkvu i Jevrejsku zajednicu“.

САОПШТЕЊЕ КАНЦЕЛАРИЈЕ
Њ.К.В. ПРЕСТОЛОНАСЛЕДНИКА
А Л Е К С А Н Д Р А II

Београд, Брисел, 7. децембар 2011. – Власници одузете имовине који се противе придруживању Црне Горе Европској Унији окупили су се данас, и истакли да Црна Гора није поштовала правне норме у погледу реституције приватне својине коју је одузео комунистички режим Јосипа Броза Тита 1947. године. Овај позив на акцију претходи састанку Европског савета заказаном за 9. децембар 2011. године у Бриселу, на коме ће се одлучивати о следећим корацима везаним за земље које теже чланству у Европској Унији. Очекује се да ће Европски савет донети одлуку о почетку преговора са Црном Гором. Обесправљени власници одузете имовине верују међутим да су било какви преговори са Црном Гором преурањени.

“Када је Црна Гора донела свој закон о реституцији 2004. године, сви смо са нестрпљењем очекивали повраћај одузете имовине”, каже Њ.К.В. Престолонаследник Александар, старешина Краљевског дома породице Карађорђевић – некадашње краљевске породице Краљевине Југославије. “Моја породица већ седам година покушава да поврати власништво над својим некретнинама – до сада без икаквог видљивог напретка. При томе смо испунили све захтеве владе Црне Горе”.
Породица Карађорђевић је међу онима који су највише погођени, како каже Престолонаследник Александар, црногорским” очигледним непоштовањем права приватне својине”

Јероен Јансен, из адвокатске канцеларије ДЛА Пипер у Бриселу, који је саветник породице Карађорђевић у њиховим напорима за повраћај одузете имовине, објашњава: “Породица Карађорђевић је законити власник виле Милочер, коју је општина Будва издала у лизинг локалним менаџерима међународног хотелског ланца. Та непокретност, конфискована 1947. године, била је приватно власништво Њ.В. Краљице Марије, баке Њ.К.В. Престолонаследника Александра и супруге убијеног Њ.В. Краља Александра И од Југославије. Краљица Марија је вилу Милочер изградила тридесетих година прошлог века сопственим средствима, и завештала је својој породици пре смрти 1961. године. Нерешени захтеви за повраћај виле Милочер и других поседа показују очигледну неспремност црногорске владе да призна и исправи неправду нанету Краљевској породици, упркос насих непрестаних захтева да то учини”.

Њ.К.В. Престолонаследник Александар је такође додао “моја породица и ја смо у исто време забринути над судбином других породица и институција које су на сличан начин обесправљене од стране црногорских власти, укључујући Српску Православну Цркву, Католичку цркву и јеврејску заједницу”.

Како г-дин Јансен објашњава, “Иако је Црна Гора постигла напредак у процесу придруживања Европској Унији, очигледан је огроман неуспех што се тиче повраћаја имовине коју је незаконито одузео Титов комунистички режим после Другог светског рата. Готово ништа није урађено да се испуне многобројни захтеви за реституцијом. Европска Комисија је препознала ове озбиљне недостатке у свом последњем извештају о Црној Гори, где се у једном делу каже “У погледу права на реституцију, постигнут је ограничен напредак. Влада је формирала посебну комисију за питања денационализације, али процес реституције остаје веома спор и мора да се убрза. Такође, није обезбеђена ни пуна транспарентност поступка. Нису уложени напори да се реше питања за реституцијом имовине која је у међувремену приватизована.

Њ.К.В. Престолонаследник Александар додаје “ја позивам Европски савет да обрати пажњу на јасне закључке изнете у последњем извештају Европске Комисије о напретку Црне Горе. Међународна заједница очекује од Црне Горе да убрза процес реституције како би се испунили захтеви законитих власника и омогућило да се коначно затвори једно веома мрачно поглавље европске историје. Решавање ове историјске неправде на прави начин упутиће сигнал међународној заједници да је Црна Гора привржена владавини права, што ће привући стране инвестиције у ову државу”.

www.dvor.rs

Саопштење Српске Православне Цркве

Топола, 03. децембар 2011.

САОПШТЕЊЕ КАНЦЕЛАРИЈЕ
Њ.К.В. ПРЕСТОЛОНАСЛЕДНИКА
А Л Е К С А Н Д Р А II

Београд, 03. новембар 2011. – Помен Његовом Величанству Краљу Петру Другом од Југославије, који су служили свештеници из Тополе, одржан је данас у Цркви Светог Ђорђа на Опленцу.

Данас се навршава четрдесет и једна година од смрти покојног Краља, оца Његовог Краљевског Височанства Престолонаследника Александра Другог. Служби су присуствовали г-дин Мики Савићевић, члан Крунског кабинета, чланови Задужбине Краља Петра Првог, као и многобројни грађани који су дошли да одају почаст блаженопочившем Краљу.

Његово Величанство Краљ Петар Други од Југославије, последњи југословенски Краљ, преминуо је 3. новембра 1970. у болници у Денверу у Колораду. Сахрањен је у Цркви Светог Саве у Либертвилу у Илиноису, и једини је европски Монарх сахрањен на тлу Сједињених Америчких Држава.

www.dvor.rs

Црква пресвете Богородице

Свечаност је започела литургијом коју је служио Епископ шумадијски Господин Јован са свештенством.

Након литургије архијерејском граматом признања Епископ шумадијски Г. Јован одликовао је Милосава Петровића из Тополе и Горана Арсенијевића из Винче, док је Будимиру Стаматовићу уручен орден Св.Симеона Мироточивог.

Сечење славског колача обављено је испред зграде општине Топола у присуству великог броја грађана и званица, међу којима су били принц Александар Карађорђевић са супругом принцезом Катарином, амбасадор Русије у Србији Александар Конузин и председник Нове Србије, Велимир Илић. Сечењу славског колача предходила је литија коју је предводио овогодишњи домаћин славе, Милосав Петровић.

После верских свечаности, у 12 часова одржана је свечана седница Скупштине Општине Топола, на којој су уручене награде за допринос развоју тог краја. Грађанима се обратио председник општине Драган Јовановић као и принц Александар Карађорђевић. Посебну пажњу изазвао је амбасадор Русије и добитник повеље рођења Пресвете Богородице, Александар Конузин које се окупљенима обратио на српском језику.

САОПШТЕЊЕ КАНЦЕЛАРИЈЕ
Њ.К.В. ПРЕСТОЛОНАСЛЕДНИКА
А Л Е К С А Н Д Р А II

Београд, 21. септембар 2011. – Њихова Краљевска Височанства Престолонаследник Александар и Принцеза Катарина у пратњи г-дина Драгомира Ацовића, члана Крунског Већа, присуствовали су церемонији обележавања два века од подизања Храма Пресвете Богородице у Тополи, а потом и прослави храмовне славе Мале Госпојине.

Свечана прослава започела је Светом архијерејском литургијом коју је служио Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован у Храму Пресвете Богородице, након чега је уследила свечана Литија улицама Тополе.

По завршетку Литије, Њихова Краљевска Височанства присуствовали су свечаној седници скупштине општине Топола у дворишту Карађорђевог града, где је уследила додела општинских признања и протоколарна обраћања. Окупљенима су се обратили Њ.К.В. Престолонаследник Александар, г-дин Драган Јовановић, градоначелник Тополе и Њ.Е. г-дин Александар Конузин, амбасадор Русије у Србији. Након тога окупљени гости присуствовали су културно уметничком програму а потом и свечаном славском ручку.

Градња Храма Пресвете Богородице, под покровитељством Вожда Карађорђа, трајала је од 1811. до 1813. године, и то је само један од његових градитељских подухвата. Живописни иконостас дело је зографа Јеремије Михаиловића, док је највећи део фресака осликао Петар Николајевић Молер.

www.dvor.rs

Понедељак, 19. Септембар, 2011.

Пут којим се српска војска 1915. повлачила ка Албанији мештани северног Косова данас користе за снабдевање храном

ЈАРИЊЕ - Тамо куда су солунци ишли!

Север Косова већ пети дан ‘’дише’’ и живи захваљујући алтернативним, планинским путевима, који су не тако ретко тек обични усеци земље којима су људи ишли у централну Србију или назад на север Косово. До скоро су их користили за одлазак на свадбе, сахране, у болницу, али од пре неколико дана они их користе као главне трасе за одлазак по хлеб, брашно млеко…

- Један од тих путева је и онај у близини Јариња којим се српска војска 1915. године из Србије повлачила ка Албанији и касније ка Крфу и Виду. Те године пут преко Јариња који је сад блокиран није ни постојао. Ето, сада нам се историја понавља, пут који је тад био спас за српску војску сад је спас за српски народ на северу Косова – испричао нам је у Лепосавићу један од добрих зналаца историје.

Срби на северу знају да ће Кфору бити тешко да затвори све те силне алтернативне правце преко шума.
www.beta.rs

НАСЛЕДСТВО КАРАЂОРЂЕВИЋА

Колико кошта српска круна

Круна краља Петра Првог

У Кардељевом Указу из 1947. године детаљно је написано шта је и на којој адреси одузето од потомака краља Александра – Петра, Томислава и Андреја, за које круна има и симболичну породичну вредност, јер је изливена од дела топа који је родоначелник династије вожд Карађорђе заробио у боју са Турцима.

Прича о реституцији поново је актуелизовала и питање повратка имовине члановима краљевске породице Карађорђевић, наследницима Краља Петра Другог и кнежева Томислава и Андреја.

Поставља се и питање шта Карађорђевићи очекују да им буде враћено осим Дворског комплекса на Дедињу.

Члан Крунског већа Душан Бабац каже да је доста тешко рећи шта Карађордевићи очекују да им се врати. У овом тренутку сви Ијуди који нешто потражују су у једној категорији осим чланова породице Карађорђевић, чија је ситуација специфична. Одмах је експлицитно речено да Дворски комплекс на Дедињу не може да буде враћен у натури, него у виду обештећења. Не могу да добију ни круну направљену од вождовог тријумфалног топа из борбе с Турцима.

Оно што траже потомци српских владара, који воде порекло од Вожда Карађорда, записано је у Кардељевом Указу из 1947. године, у коме је детаљно забележено шта је од кога одузето. „Тај документ садржи детаљан попис имовине која је одузета Карађорђевићима. Тачно је написано шта је на којој адреси и у којој републици одузето од потомака Краља Александра, Петра, Томислава и Андреја. У Указу Президијума, који је потписао Едвард Кардељ, пише и шта је одузето Кнезу Павлу, чије наследнике оптерећује још један проблем. Кнез Павле је правосудном пресудом проглашен народним издајником, и док она не буде оборена и он не буде рехабилитован, његови баштиници не могу ништа ни да потражују, односно да очекују да им се врати“, каже Бабац, и подсећа да је Кнегиња Јелисавета пре неколико година покренула поступак за његову рехабилитацију.

НЕПРОЦЕЊИВА ВРЕДНОСТ ПОКРЕТНЕ ИМОВИНЕ

Карађорђевићима је осим непокретне имовине која се налазила на просторима некадашњих југословенских република, пре тога бановина, одузета и вредна покретна имовина. Реч је пре свега о уметничким збиркама непроцењиве вредности које су остале у комплексу на Дедињу и вилама широм земље. У пресеку стања затеченог у дедињском комплексу налазе се и неке ствари које нису биле део збирке, односно имовине конфисковане 1947. године. Донети су неки делови намештаја, слике из каснијих периода социјализма, а понешто је и нестало.

„Пре десет година био сам у контакту са холандским експертом за Рембранта, др Лангертом, који се интересовао за чувену слику фламанског мајстора ‘Квинт Фабије Масим’. Та слика била је саставни део краљеве збирке пре рата. Налази се у књигама историје уметности са црнобелом репродукцијом. Она је нестала. Отворено је питање да ли је сада можемо тражити од Пепице Кардељ или неког трећег“, сазнајемо од Бапца.

„Постоје спискови да је 35.000 књига из дворске библиотеке пребачено у фонд Народне библиотеке Србије. Сигурно се зна да је оригинал рукописа Његошевог ‘Горског вијенца’ био понос Краља Александра, и један је од бисера покретне имовине Карађорђевића“.

Позната је прича о „малом Рембранту“ и Кардељевој опсесији овим уметником још из 80-тих година прошлог века. Бабац изражава бојазан да никада нећемо сазнати како је и где завршила та слика, и да се неће ставити тачка на ту причу.

„Било је неких предмета, не много, којих нема, да би збирка била потпуна. Да не говоримо о портретима из владарске куће. Само један портрет Краља Александра затечен је на Дедињу, и то на тавану Белог Двора“, објашњава Бабац.

Тако се, по Бапчевом мишљењу, сада долази до проблема процене имовине. Ако се предложеним законским решењем за реституцију даје максимум 500.000 евра, онда је „довољно да се процени седамнаестина једне слике и ви сте дошли до вашег плафона, а за остало не морате да се бринете“.

Члан Крунског већа сматра да би морало доћи до озбиљне процене колекција и збирки, али ту настаје проблем.

„Питање је, међутим, ко ће да процени вредност Његошевог рукописа? Када је такав рукопис последњи пут продат на аукцији? Ко је стручњак за процену такве врсте? Бојим се да код нас нема стручњака који био могао да процени такву тржишну вредност. Ко ће да процени слику Јакопа Палме ил Векија и када је последњи пут у Београду на некој аукцији продато његово дело? Слична ствар везана је и за вредност инсигнија, српске круне која првенствено није направљена од злата, већ од бронзе топа и то је управо парабола једне симболике – колика је вредност српске круне“, каже Бабац.

ИНСИГНИЈЕ

То питање садржи мало потпитање са великим симболичким значајем – колико кошта српска круна?

Крунисање краља Петра Првог

Да би се добио прави одговор на ово питање потребно је познавати и историју круне Карађорђевића. Прадеда „старог краља“ Вожд Карађорђе са другим виђенијим Србима1804. године подигао је И српски устанак. Не само да су се дигли против Турака, већ су то и финансирали.

„Војводе и виђенији Срби са Карађорђем на челу, као првим међу једнакима, уложили су у тај устанак свој образ, животе и лична средства. У то време Србија није имала индустрију и богате индустријалце, већ имућне трговце. Родоначелник династије Карађорђевић са њима је био практично један од инвеститора у српску револуцију, борбу за слободу“, подсећа Бабац.

У једној од борби Вожд је заробио турски топ. Читав век касније, 1904. године, његов унук Петар је приликом крунисања у Београду начинио симболичан гест ставивши на главу круну на којој се нашла и ушица са тог топа. Круна је сечена и изливена у Паризу, од дела топа и украшена полудрагим камењем.

„Круна, дакле, за Карадорђевиће има и велику симболичну, породичну вредност. Чувана је у дому Карађорђевића од 1904. до 1941. У Фонду краљевог двора остала је једна лепа фотографија круне и вождовог чукун унука. Краљ Петар Други се 27. марта 1941. године, пошто је на двору на Дедињу у присуству патријарха српског и чланова Владе Краљевине Југославије прочитао заклетву, фотографисао са инсигнијама и круном на сточићу прекривеним хермелинским плаштом“, прича Бабац. Шта се дешавало са круном, плаштом и краљевским инсигнијама током немачке окупације није познато. Данас су у власништву Историјског музеја и чувају се у подземном трезору Народне банке Србије. Колико се о тој вредности води, односно не води рачуна можда најбоље сведочи податак који сазнајемо од Бапца, да је крстић на врху земљиног шара био сломљен и залепљен некаквим силиконом.

„Толико о причи музејског беспрекорног чувања, јер је којештарија. Радионица ‘Ар-тур Бетран’ у Паризу, која је радила српску круну Краља Петра и српско ордење, постоји и данас и могло је све бити како Бог заповеда. Сви ти мали, ситни детаљи много говоре о нама“, наглашава Бабац.

СРПСКИ ВЕРСАЈ ИЛИ…

Српска бронзана топовска круна, оригинал Његошевог рукописа „Горског вијенца“, Дворски комплекс на Дедињу, да ли је све то треба да буде музејска вредност? Може ли да доживи судбину Версаја? Да ли Србија може да са имовином својих некадашњих владара учини исто што су урадили и Французи са имовином својих краљева, са Версајем?

Оригинал рукописа Његошевог „Горског вијенца“

Бабац каже да је Дворски комплекс уназад неколико година заиста и претворен у „српски Версај“. Отворен је за посетиоце, а све што се налази у дворским збиркама доступно је грађанима Србије и посетиоцима из иностранства. Чак се и неки предмети примењене уметности могу повремено видети на изложбама. „То већ функционише и није спорно“, истиче Бабац. Међутим, када говоримо о краљевским инсигнијама, о српској круни, морам подсетити на Престолонаследникову иницијативу од пре неколико година.

Престолонаследник Александар предложио је да се инсигније уместо што стоје у неком подземном трезору изложе на 10 година у Историјском музеју или у САНУ, када је рађена изложба „Службено одело у Србији“, или да се изложе у Дому народне скупштине.

Лик и дело ‘старог краља’ на неки начин повезани су са историјом парламентаризма у Србији. Краљ Петар И започео је градњу овог здања, а његов син ју је наставио и завршио. И шта год ми мислили, какву год породичну историју имали, да ли смо за републику или монархију, једно је сигурно – да је краљ који је излио у Паризу српску круну родоначелник парламентаризма у Србији и та круна најбоље би стајала у некој добро осигураној витрини у централном холу. Да подсети да нисмо од јуче, да имамо неку историју и вертикалну, везу са прошлошћу која нас на неки начин усмерава и на путу у будућност“, истиче Бабац, представник Престолонаследниковог Крунског већа.

Својевремено је откривена и тајна сандука 501 у коме се налазила сабља са брилијантима коју су Херцеговци поклонили Краљу Ујединитељу након ослобађања.

Сабља са брилијантима – поклон Херцеговаца краљу ујединитељу

Док се чека расплет галиматијаса око реституције, требало би завирити у још један одељак вредности српске круне. У блиндираним подземљима НБС су неотворени џакови Карађорђевића, и не зна се шта крију. Иако је о томе разговарано још у доба када је гувернер био Радован Јелашић, и даље се све врти у „зачараном кругу“ између власти, НБС и чланова краљевског дома, који би, ако ништа друго, из радозналости желели да знају шта се тамо налази. Када је Краљ Александар Први убијен његово богатство процењено је на више од 130 милиона тадашњих српских (југословенских) динара, и важио је за једног од најбогатијих монарха Европе тога доба.

Бабац указује на још један проблем.
„Овде је суштинско питање уплетено у национализацију и конфискацију и јављају се они који траже порекло имовине. Одакле су они то стекли, од чега су они то купили? То је омасовљена тема за дискусију, а од 1945. до 1947. имовина није конфискована зарад процене њеног порекла, већ да би се променило друштвено уређење, да би се из приватног власништва и капитализма прешло у еру комунизма, односно социјализма и друштвеног власништва. То је био основни порив“, примећује Бабац.

Наш саговорник подсећа да сада потпредседника Владе Србије Божидара Ђелића чујемо да ће вредност реституције превазићи вредност приватизације.

„Ако је тако, зашто онда није пре продаје туђе имовине она враћена првобитним власницима, и онда држава не би имала тај проблем? Све би било враћено у натури и нека се власници онда даље секирају да ли им фабрике раде или не раде. А оне нису узете због доброг или лошег пословања, већ због поенте промене државног уређења. Проблем ]е очито у повратку на пређашње стање и ово је закон о реконфискацији“, каже Бабац.

С тим у вези и питање да ли ће и Александар Други Карађорђевић бити обештећен, односно „реконфискован“ са пола милиона евра?

„Сигурно ће бити група које ће своје право покушати да заштите на Уставном суду и другим инстанцама у земљи, неки ће покушати своја права да бране и у Стразбуру. Не бих ништа да прејудицирам, али логично је ако су већ Карађорђевићи стављени у посебну категорију, чињеницом да је једино њихово имање експлицитно изузето, онда можда постоји и неки простор за неку другу врсту евалуације, надокнаде“, закључује Бабац.

ПРЕДСЕДНИШТВО – КРАЉЕВ ПОКЛОН НАРОДНОМ МУЗЕЈУ

Решења реституције изузела су објекте који су у служби обављања дужности Председника Републике Србије, међу којима је и здање Председништва, некадашњи Нови Двор. „Ту зграду, коју је подизао са својим оцем, кКаљ Александар је поклонио Народнон музеју. Кнез Павле, маг у маркетингу, том музејском простору онда је дао своје име. То је краљев поклон и није ушао као такав ни у корпус оставинске расправе Карађорђевића 1938. године“, подсећа Бабац, уз подсећање да су краљеви из ове династије били велики задужбинари и дародавци збиркама доступно је граданима Србије и посетиоцима из иностранства.

ДИСКРИМИНИСАНИ БОГАТАШИ КРАЉЕВИНЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ

„Имали смо прилику да чујемо како је потпредседник Владе Божидар Ђелић рекао да је републички кабинет усвојио Предлог закона о реституцији и да он иде у скупштинску процедуру. Али слика овог и оног доскорашњег се променила и направљено је ограничење за индувидуална потраживања до 500.000 евра, чиме су у реституцији дискриминисани сви са великим потраживањима“, констатује Бабац.